Aleksandar Baljak rođen je 1954. godine u Crvenki.

Objavio je četiri zbirke aforizama:
Ubedili ste boga u meni (1982, 1990)
U granicama demokratije (1988 - tri izdanja)
Krvavi provod (1995)
Sumnjivo okupljanje reči (2000)

Autor je dve antologije srpskog satiričnog aforizma:
Istorija afokalipse (1987)
Vek aforizma (2000)

Zastupljen je u više domaćih i stranih antologija satire. Prevođen je na više stranih jezika (engleski, nemački, ruski, francuski, italijanski, poljski, češki, slovački, bugarski, rumunski, beloruski, mađarski, makedonski, slovenački).

Živi i radi u Beogradu.

Станислав Барањчак је рођен 1946. Године у Познању. Студирао је пољску књижевност на Универзитету Адам Мицкјевич у родном граду, где је докторирао 1973. године. Као песник дебитовао је 1965. године у часопису Одра, а његов политички ангажман започет је 1967, у борби против пољског комунитскичког режима. Због политичких ставова, 1976. године осуђен је на петогодишњу забрану објављивања. Као активиста пољске Солидарности 1980. године враћен је на Универзитет Адам Мицкјевич. Ипак, исте године добија понуду да предаје на Харвард Универзитету у САД и напушта Пољску. Од 1983. године члан је редакције часописа Zeszyty literatskie (Књижевне свеске) који излази у Паризу, као и часописа Polish Review. Станислав Барањчак, уз Адама Загајевског, Јулијана Корнхаузера, Ришарда Крињицког и друге, спада у генерацију познату као „Нови талас“ пољске поезије...

Alen Bešić je rođen 17. ma­ja 1975. go­di­ne u Bi­haću. Di­plo­mi­rao je na od­se­ku za srpsku književ­nost Fi­lo­zo­fskog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du.

Obja­vio je dve knjige po­ezi­je: U fi­li­gra­nu rez (KOS, Be­o­grad, 1998) i Način di­ma (Na­ro­dna bi­bli­ote­ka „Ste­fan Prvo­venčani”, Kraljevo, 2004), kao i knjigu kritika Lavirinti čitanja (2007).

Pre­veo sa en­gles­kog je­zi­ka knjige Džin Ris i Džamejke Kinkejd.

Živi u No­vom Sadu.

Sava Damjanov (Novi Sad, 29. IX 1956): kulturolog-androlog-ginekolog, futuro­log-nu­mero­log-Bog; studirao i predavao istorijske nauke na vodećim hrišćan­sko-budističkim i islamsko-pante­ističkim učilištima, gde je obavljao funkcije Prorektora za omladinu, manjinska prava i nacio­nalni investicioni plan (NIP), te Prode­kana za autonomiju, svemirska istraživanja i  evro­inte­gra­cije.

U tom kontekstu objavio je sledeće knjige: Istra­živanje Savršenstva (1983), Graždanski ero­tikon (1987-2005), Ko­re­ni moderne srpske fantastike (1988), Kola­či, Obmane, Non­sensi (1989), Šta to beše „mlada srpska proza”? (1990), Pričke (1994), Post­moderna srpska fanta­stika (1994- 2004), Koder: istorija jedne recepcije (1997), Povesti raz­lične: lirske, epske, no najviše neizrecive (1997), Glosolalija (2001-2006), Novo čitawe tradicije (2002), Novi Sad – zemqi raj 1-2 (2003-2004), Remek-delca (2005), Eros i Po(r)nos (2006), Apokrifna istorija srpske (post)mo­derne (2008), Is­torija kao Apokrif (2008) i Kafane, Kreveti, Biblioteke (posthumno).

Kao serbski književnik, živi i radi na Marsu, od momenta kada je njegova domovina – iseljena sa Starog kon­tinenta – našla utočište na Crvenoj planeti. Kao svetski književnik, živi i radi u Serbiji, na adresi poznatoj samo organima gonjenja: svaka sličnost sa stranim licima i do­gađajima, slučajna je i zlonamerna!!!

Mir­ko De­mić je rođen 1964. go­di­ne u Gornjem Kla­sniću kod Gline.

Do sa­da je obja­vio knjige pro­ze: Ja­bu­ke Hes­pe­ri­da (1990), Slam­ka u no­su (1996), Ćili­bar, med, os­ko­ruša (2001, 2005), Apo­kri­fi o Fur­tu­li (2003) i Slu­ge hi­ro­vi­tog lučonoše (2006).

Pro­za mu je pre­vođena na poljski jezik.

Pri­re­dio je knjige: Bu­na u Ba­no­vi­ni u Kla­sniću go­di­ne 1883 (2003) Đorđa A. Pe­tro­vića, Ta­la­si, ese­ji (2005) i Tmur­ni dne­vi (2006) Mi­la­na Bu­di­savljevića.

Od 2002. go­di­ne glav­ni je ure­dnik časo­pi­sa Ko­ra­ci.

Živi u Kra­gu­jev­cu od 1995. godine.

Đorđe Des­pić (Užice, 1968), asis­tent je na Od­se­ku za srpsku književ­nost na Fi­lo­zo­fskom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du. Piše književ­no­kri­tičke, književ­no­te­orij­ske i književ­no­is­to­rij­ske tekstove.

Objavljene knjige: Ak­si­ološki iza­zo­vi (2000); Spi­ral­ni tra­go­vi: kri­ti­ke i ese­ji o srpskom pe­sništvu (2005) I Poreklo pesme (2008).

Živi u No­vom Sadu.

Mirjana Đurđević rođena je i živi u znaku slobodnog Strelca, u Beogradu.

Do sada je objavila memoare (Čas anatomije na Građevinskom fakultetu, 2001), ljupku beogradsku ljubavnu priču iz oblasti nevladinog kriminala (Treći sektor ili sama žena u tranziciji, 2001, 2006, 2009), savremenu mušku melo­dramu (Aždajin osmeh, 2004), istorijsku izmotaciju u deset iluminacija (Čuvari svetinje, 2007, 2008) i pet romana ins­pi­risanih životom i radom Prljave Inspektorke Harijete (Ubistvo u Akademiji nauka, 2002, 2007; Parking svetog Savatija, 2003, 2008; Deda Rankove riblje teorije, 2004; Jacuzzi u liftu, 2005;  Prvi, drugi, treći čovek, 2006, 2008) i Čim preživim ovaj roman (2008).

Ljiljana Đurđić, Beograd, 1946. Objavila desetak knjiga poezije, proze i eseja. Urednica časopisa “ProFemina. Bila je kolumnistkinja dnevnog lista “Danas” i nedeljnika “Evropa”. Živi u Beogradu.

Rodi Dojl rodio se 1958. u Dablinu, u Republici Irskoj. Pohađao je osnovnu i srednju školu u Satonu (severni Dablin). Bila je to katolička škola hrišćanske braće „Sveti Fintan”. Školo­vanje je nastavio na Univerzitetskom koledžu Dablin, gde je i diplomirao. Četrnaest godina je radio kao nastavnik engleskog jezika i geografije u osnovnoj školi „Grindejl” u naselju Kilbarak (severni Dablin). Od 1993. godine potpuno se posvećuje pisanju. Oženjen je i ima dvoje dece (žena Belinda i sinovi Rori i Džek).

Njegov prvi roman Posvećeni (The Commitments) iza­šao je 1987, u izdanju autora. Knjiga je doživela veliku podršku kritike. Po knjizi je 1991. snimljen hit film u režiji Alana Par­kera. Roman je kasnije postao prvi deo Beritaun trilogije. Drugi roman iz trilogije je Klinče (The Snapper) koji je izašao 1990. godine a treći je Kombi (The Van) koji je izašao 1991. U svakom od romana iz trilogije glavni likovi su članovi iste porodice – porodice Rebit (Rabbitte). U Posve­ćenim mladi Džimi Rebit osniva grupu, u kojoj su članovi pripadnici irske radničke klase, sa ciljem da „unese soul u dušu irskog naroda”. Drugi roman prati Šeron Rebit (Džimijevu sestru)i njene životne probleme i ogovaranje, koji su posledica vanbračne trudnoće u okruženju konzervativnog i religioznog Dablina. U trećem romanu glavni junak je Džimi Rebit Senior koji ostaje bez posla i odlučuje da otvori pokretni restoran brze hrane ...

Dušan Dušek (1946) spada u najznačajnije savremene slovačke prozne pisce. U književnost je stupio zbirkom pri­po­ve­daka Krov kuće (1972), čija su tema doživljaji iz de­tinj­stva u rodnom Zahorju. Detinjstvo je tema i narednih knji­ga Oči i vid (1975), Najstariji od svih vrabaca (1976), Istinita priča o Paci (1980), Pišćčikin (1980) i Piš­ćčik se ženi (1981). Slede knjige pri­po­vedaka za odrasle Po­lo­žaj kod srca (1982), Kalendar (1983), Naprstak (1985) Vra­ta na ključaonici (1987), Baka na mer­devi­nama (1987), Milostivo vreme (1992), Kofer za snove (1993) i Top­lomer (1996).

Njegov najnoviji roman,  Ozeble ruke (2006), nagrađen je naj­značajnijom slovčkom književnom nagradom, koja je u rangu naše Ninove nagrade. Reč je o ekspresivnoj, jezički i stilski upe­čatljivoj priči, u kojoj glavni likovi, učitelj Pajo i nje­gova pri­ja­teljica iz detinjstva Tamara, tragaju za su­šti­nom ljudskih re­lacija.  Metafora zime, u ovoj povesti, uver­ljivo dostiže do svoje sup­rotnosti, one koja ucrtava toplinu ljudskih dodira.

Mišel Fejber (Michel Faber, 1960), škotski romanopisac i pripovedač holandskog porekla. Njegove pripovetke su uvrštene u mnoge antologije savremene proze na engleskom jeziku, dobio je niz značajnih književnih nagrada, a za kratko vreme njegove najznačajnije knjige su prevedene i na srpski jezik (knjiga priča Mora pasti malo kiše,2004; romani Ispod kože, 2003; i Grimizne i bele latice, 2005).

Za prvu zbirku priča Mora pasti malo kiše (Some Rain Must Fall; 1998) dobio je nagradu Saltajer za najbolje debitantsko ostvarenje u toj godini.  Roman Ispod kože (Under the Skin; 2000), bio je u najužem izboru za nagradu Vitbred, i preveden je na 28 svetskih jezika. Ova originalna i jezovita drama, mešavina trilera, naučne fantastike i društvene satire u kojoj je sabijena podvojenost egzistencije savremenog čoveka, od strane kritike je proglašena Životinjskom farmom dvadeset i prvog veka. 2002. objavio je romane Grimizne i bele latice (The Crimson Petal and the White), i Hor Konsort (The Courage Consort).

Roman 199 stepenika (The Hundred and Ninety-Nine Steps; 1999), pisan je delom istorijski triler, a delom ljubavna priča sa elementima gotike i horora, potvrđuje Fejbera kao pisaca istančanog senzibiliteta i  percepcije stvarnosti.

Brajan Fril, jedan od vodećih dramskih pisaca druge polovine XX veka na engleskom jeziku, rodio se 1929. u Severnoj Irskoj, u katoličkoj porodici. Do svoje desete godine, živeo je u gradiću Oma, sedištu okruga Tajron, odakle se sa porodicom seli u Londonderi, gde mu je otac, po zanimanju nastavnik, dobio novi posao. Budući pisac je odrastao u depresivnoj društvenoj atmosferi, sa visokom nezaposlenošću među katoličkim stanovništvom i političkim tenzijama, izazvanim britanskom upravom i izbornim sistemom koji je onemogućavao irskim katolicima da steknu političku moć. Fril se školovao za sveštenika u koledžu Sv. Patrika u okolini Dablina, ali je po diplomiranju upisao školu za nastavnike u Belfastu. Prosvetnim radom se, kao i otac mu, bavio u Londonderiju, od 1950. do 1960. U ovom periodu se začinje njegovo književno stvaralaštvo...

Jan Hrušovski (1892-1975) je jedan od začetnika moderne slovačke popularne književnosti. Rodio se u Novom Mestu nad Vahom, a njegova majka je bila ćerka značajnog književnika i političara, jednog od osnivača Matice slovačke – Vilijama Paulinija Tota. Studirao je na Višoj trgovačkoj školi u Martinu i u mestu Revuca (1907-1910). U godinama 1920-1921. je boravio i učio u Rimu. 1910. i 1911-te je radio kao pripravnik u Slovačkoj banci u Novom Sadu. Upravo za taj period se vezuju nje­govi književni počeci. Od 1913. je bio oficir u austrou­garskoj vojsci, a od 1914. učestvuje u Prvom svetskom ratu.

U to vreme njegovo ime još nije bilo poznato, jer je objavljivao pod raznim pseudonimima. Prvi se u slovačkoj književnosti bavio temom psihološke opser­vacije, odnosno introspekcijom svojih likova i njiho­vim problemima u posleratnom svetu...

Rade Jovanović je rođen 1939. godine u Srebrenici. Za­vr­šio je Filološki fakultet u Beogradu, grupa srpsko­hrvatski jezik i jugoslovenska književnost.

Piše aforizme, epigrame i humorističko-satirične forme. Objavio je pet knjiga: San je da sve ovo sanjamo (1994), Ku­ća smeća (1995), Happygrami (1995), Srbija na isteku (1997), Pusti, mužu, rogove (1999).

Prevođen je na engleski, nemački, ruski i druge strane jezike. Dugogodišnji je saradnik mnogih listova i časopisa. Zastupljen je u brojnim domaćim i stranim antologijama humora i satire.

Živi u Užicu.

Džejms Kel­man je rođen u Gla­zgo­vu 1946. go­di­ne. Je­dan od naj­značaj­ni­jih sav­re­me­nih škot­skih pi­sa­ca. Obja­vio je knjge Hrt za do­ručak, za ko­ju je do­bio Čel­ten­ham na­gra­du 1987. go­di­ne; Ope­ko­ti­nu, za ko­ju je do­bio na­gra­du Škot­skog sa­ve­ta za le­pe ume­tnos­ti; za Ne­za­do­voljstvo je do­bio Džejms Tejt Blek Me­mo­ri­jal Na­gra­du i knjiga je ušla i u uži izbor za Bu­ke­ro­vu na­gra­du. Knjigom Ka­ko je bi­lo ka­sno, ka­ko ka­sno je osvo­jio Bu­ke­ro­vu na­gra­du 1984. go­di­ne. U njego­va no­vi­ja de­la spa­da­ju: Do­bra vre­me­na, no­va zbir­ka pri­po­ve­da­ka po­vo­dom ko­je je pro­glašen u Škot­skoj za pis­ca go­di­ne, Pre­ve­de­ni računi, ro­man, i zbir­ka ese­ja I su­di­je su re­kle. Ro­man Mo­raš bi­ti opre­zan u zem­lji slo­bo­dnih (2007) jes­te nje­go­va naj­no­vi­ja knji­ga ko­ja je pri­vu­kla ve­li­ku pažnju.