Vesti
Promocija novog romana Milisava Savića "LA SANS PAREILLE"

savicУ четвртак, 13. августа 2015. године, у 20 часова на Новосадском књижевном фестивалу "Разговори о љубави (према читању)" на броду Цепелин гостује МИЛИСАВ САВИЋ.

Биће промовисан Савићев нови роман "LA SANS PAREILLE : ЉУБАВНИ РОМАН С ДОДАЦИМА"

Милисав Савић је прозни писац, књижевни историчар и преводилац, доктор наука, добитник наших најугледнијих књижевних награда, од НИН-ове за роман до Андрићеве за приповетку и најновије - "Љубомир Ненадовић" за путопис.

2

У разговору учествују:

Ненад Шапоња, директор и гл. уредник "Агоре", издавача одабраних дела Милисава Савића,

Ђорђе Рандељ, новинар и књижевник, домаћин Фестивала

аутор Милисав Савић и

сви остали заточеници књиге и књижевности на палуби наше лађe

 
OVACIJE VLADIMIRU PIŠTALU U BOSTONU

05.02.2015. Promocija američkog izdanja romana "Tesla, portret medju maskama" ("Tesla, A Portrait With Masks")


Petog februara 2015 u prepunoj knizari "Brukljajn Boksmit" Vladimir Pistalo je predstavio svoju knjigu "Tesla Portret Medju Maskama" u izdanju Graywold Press. Iako je te veceri bostonska temperatura bila najniža od 1895. godine, kultna bostonska knjizara je bila prepuna.

Vladimir Pištalo je izrazio zahvalnost što američku turneju počinje u gradu u kom je svoje poslednje godine proveo veliki americki pisac Sol Belou, i za koji je lično vezan. Publika je srdačno pozdravila roman koji je već dobio i nekoliko izvrsnih kritika u americkoj stampi.  Posle mnogobrojnih pitanja zainteresovanih slušalaca organizacioni savet izdavaca "Graywolf Press" u Bruklajnu je organizovao prijem u čast Pištalovog romana.

Posle Bostona, Pištalo ce prestaviti "Teslu" u kultnoj knjizari na Porter Skveru u Kembdridzu, na Čikaškom univerzitetu u Čikagu, na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, na Univerzitetu u Nju Hempsiru,  u Vusteru Masacusec i u srpskoj ambasadi u Vašingtonu.

Engleski prevod Pištalovog romana "Tesla, portret medju maskama" ("Tesla, A Portrait With Masks", preveli su je Bogdan Rakić i Džon Džefris), objavio je Graywold Press, jedan od najpoznatijih američkih izdavača, pre samo mesec dana, 6.januara ove godine, a knjiga je već zapazena po izuzetno pozitivnim kritikama. Rečima “Pistalo je moderni klasik.“ veliki američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić je propratio izlazak romana Tesla, portret među maskama na engleskom jeziku.

Ovaj roman je i u Srbiji ostavrio nezabeležen uspeh  -  nakon NIN-ove nagrade, i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, već 6 godina jedna je od najprodavanijih knjiga na našem tržištu, ušla je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljena sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a američko izdanje je 11 prevod ove knjige na neki od stranih jezika. Objavljen je i kao zvučna knjiga koju je pročitao glumac Petar Božović.

Poznati američki pisci su u povodu izlaska ove knjige napisali:

Divno napisan, uzasno zabavan & neverovatno originalan. Roman Tesla, Portret Medju Maskama poseduje bogatstvo, polet, duhovitost i originalnost. Pistalo je moderni klasik.

Charls Simic

Tesla je  meditacija o ranim, definisucim godinama modernog doba., kadra da nas smesta i duboko zainteresuje.  Vladimir Pistalo je ocrtao munjom oivičen portret genija, moćan i transformativan kao elektricitet sam

Ken Kalfus

Mnogo sta je napisano o Tesli ali Pistalov nesvakidasnji i duboko originalni roman uspeva da nam kaze nesto sasvim novo - ne samo o briljantnom pronalazacu, "ludom geniju",  nego i i nacinu na koji knjizevnost i mašta mogu preobraziti biografiju u veliku umetnost.

Frensin Prouz

AGORA Press služba

AN ELECTRIC NOVEL OF THE EXTRAORDINARY LIFE OF ONE OF THE TWENTIETH CENTURY’S MOST PRODIGIOUS AND COLORFUL INVENTORS


* A Spring 2015 Discover Great New Writers selection at Barnes & Noble *


“Much has been written about Nikolai Tesla, but Vladimir Pištalo’s extraordinary and profoundly original novel manages to tell us something entirely new—not only about the brilliant ‘mad-genius’ inventor but also about the ways in which literature and the imagination can transform biography into great art.”—Francine Prose

The influence of Serbian inventor Nikola Tesla is undeniable. His hundreds of inventions and ideas, from the alternating current electrical supply system to wireless communication to remote control, have changed our lives in profound ways. In the public imagination, Tesla is known both as the man who invented the twentieth century and an early archetype of the mad scientist. One thing is clear: he was a key innovator in the incredibly exciting electrical age near the turn of twentieth century. But what do we really know about the eccentric, mercurial man behind it all?

Vladimir Pištalo’s biographical novel, Tesla: A Portrait with Masks, wonderfully evokes the drama of that era as it covers the full arc of Tesla’s life. Pištalo captures high-profile events such the War of the Currents with Thomas Edison, which culminated in Tesla’s triumph at the 1893 Chicago World’s Fair, to his later years, when he lived in poverty at the New Yorker Hotel. But he also turns to lesser-known aspects of Telsa’s life, such as his boyhood in Serbia, for insight into what drove him: a fraught relationship with his father, an Orthodox Priest, and the early death of his brother, which haunted Tesla throughout his life. In Pištalo’s capable hands, Tesla’s emotional life is vividly brought to the page in a way that humanizes a mysterious, seemingly unknowable man.

“Vladimir Pistalo’s new novel abounds with energy. His sentences crackle with fantastical images. . . . Tesla is a dynamo of a novel, and Pistalo writes as though he's fueled by a power plant of his own devising.”Star Tribune (Minneapolis)

Vladimir Pištalo was born in Sarajevo in 1960. He studied law in Belgrade and Sarajevo and received a PhD in American history from the University of New Hampshire. Pištalo’s first story came out in a literary magazine when he was eighteen, and his first book was published when he was twenty-one. Since that time, he has published eleven books of fiction. Tesla: A Portrait with Masks, his first book to be translated into English, won the 2008 NIN Literary Award, the most prestigious award in Serbia, and has appeared in ten languages. He teaches US and world history at Becker College in Massachusetts.


JANUARY 6, 2015
, Fiction, 472 pages, 6 x 9, $18.00, Paperback Original, ISBN 978-1-55597-697-2

MORE PRAISE FOR TESLA: A PORTRAIT WITH MASKS

“Beautifully written, immensely entertaining, and astonishingly original in the way it tells the story of a man who they used to say ‘invented the twentieth century,’ but whose life is still an enigma, Tesla: A Portrait with Masks has the richness, the high jinks and the originality of such modern classics as Günter Grass’s The Tin Drum and Gabriel García Márquez’s One Hundred Years of Solitude.” - Charles Simic

“A compelling fictionalized account of inventor Nikola Tesla’s inscrutable and solitary life. . . . Pištalo’s thorough account of a great man's personality and habits is done to fine effect.” - Publishers Weekly

“A novel aflame with the energy of a singular life. . . . Pištalo’s potent imagination allows him to see beyond the events into Tesla’s tortured heart, exposing the proud visionary’s existential fears and his strange delusions. . . . Thanks to talented translators, English-speaking readers now share a prize-winning Serbian masterpiece.” - Booklist, starred review

 
Izdavačka kuća "Agora"- između dva Sajma knjiga

TANJUG 17K036 0845 1710

KNU:SAJAM-KNJIGE-AGORA

Izdavačka kuća "Agora"- između dva Sajma knjiga

BEOGRAD, 17. oktobra (Tanjug) - Izmedju dva Sajma knjiga, izdavačka kuća "Agora" je objavila 34 knjige, od čega su 28 knjiga potpuno nova izdanja. Obnovljena su izdanja knjiga nobelovke Alis Manro, kao i Vladimira Pištala, našeg najprevodjenijeg pisca.

Prema rečima osnivača "Agore" dr Nenada Šaponje, njegov izdavački koncept se temelji na podrazumevanju veoma visokih estetskih kriterijuma kada je u pitanju domaća i prevedena beletristika, tako da više od pedesetak nagrada krasi preko 250 naslova koliko ih je ova kuća objavila za 12 godina svoga postojanja.

Pre Nobelove nagrade su naši čitaoci imali prilike da se druže sa delima Doris Lesing i Alis Manro, ali i sa delima niza drugih najvrednijih savremenih svetskih i srpskih pisaca.

Temeljne Agorine biblioteke “Agora” i “Kalendar” donose čitaocima nova dela svetske i srpske proze, dok edicije “Ogledalo”, “Pogled preko svega”, “Arijel” i “Link” nastavljaju svoju tihu misiju u našoj kulturi. Biblioteka “Enigma” je novo izdavačko polje u koje Agora ulazi u ovoj godini.

U biblioteci "Agora" koja donosi nepoznate svetove savremene svetske proze, ponajčešće prvi put na srpskom jeziku štampana su dela nobelovke Alis Manro, argentinskog klasika Isidora Blajstena, najuticajnijeg američkog pisca 21.veka Dejvida Fostera Volasa, i Dušana Mitane, naznačajnijeg živog slovačkog pisca, kao i romani Džamejke Kinkejd, te Marine Stepnove i Evgenija Vodolaskina, novih nada ruske književnosti.

Šaponja posebno preporučuje priče Alis Manro "Mržnja, prijateljstvo, udvaranja, ljubav, brak" za koje neki kritičari kažu da su prevratničke i da u njima definitivno osvaja nove pripovedačke vrhove.

U "Gle Sad Onda", izuzetnom i evokativnom novom romanu Džamejke Kinkejd, već znane srpskim čitaocima zahvaljujući "Agori", prikazana je implozija jednog braka sa svim njegovim radostima i patnjama. "Ovo pronicljivo ispitivanje raznolikih načina na koje proticanje vremena deluje na ljudsku svest ispripovedano je skladno i opčinjujuće" tvrdi Šaponja koji ima impresivnu karijeru kao književni kritičar.

Dejvid Foster Volas (1962 - 2008), takodje je poznat kod nas zahvaljujući "Agori"

koja je sada objavila njegovu knjigu "Devojčica neobične kose" koja, prema rečima Šaponje "pršti od čudesnog dara Volasa i njegovog izvanrednog i uznemirujućeg maštovitog preosmišljavanja stvarnosti".

Marina Stepnova je za nas novo ime, a autorka je romana "Lazarove žene" za koji tvrde da je jedan od najboljih savremenih ruskih romana, koji je za tri godine od svog objavljivanja preveden na 9 jezika, a za autorku se kaže je je postala jedno od ključnih imena savremene ruske proze.

U ediciji "Kalendar" koja donosi prozne knjige savremenih srpskih pisaca do sada je izašlo 65 naslova kojih su mnogi ovenčani svim domaćim književnim nagradama koje se dodeljuju za prozu.

Ove godine je izašlo čak 10 naslova. Nove knjige Save Damajnova, Bore Ćosića i Vladana Matijevića, već su izazvale značajnu pažnju javnosti, a upravo za Beogradski sajam se pojavljuju i novi romani Zorana Ćirića i Branka Andjića.

Novi roman Save Damjanova, "Itika,Jeropolitika@ Vuk", pokazaće se, mnogo toga menja u pogledu na našu savremenu prozu, tvrdi Šaponja. Glavni junak ovoga romana je Vuk Stefanović Karadžić, ali i VUK kao jedno od vrhovnih božanstava stare srpske religije.

Kroz fragmentarno-biografsku (ili parabiografsku?) priču o velikom književno-jezičkom reformatoru, ispričana je i "biografija" srpske kulture od njenih početaka do 21. veka, kao i svojevrsna (takodje fragmentarna) istorija Srba tokom tog perioda, kaže Šaponja.

Izdavač preporučuje i roman Bore Ćosića "Nulta zemlja" u kome traga za vlastitim identitetom uz pomoć spoljašnjih i prošlih stvari, usred tvrdjave ili kuće, tog ličnog muzeja.

Dobitnik Ninove nagrade Vladan Matijević autor je zbirke priča "Pristaništa" u kojoj prema rečima urednika "osvetljava galeriju junaka pomerenih od stvarnosti, na prostoru zemlje u kojoj su surova vremena sankcija, izolacije i bombardovanja produžena skoro jednako surovim vremenima tranzicije i demokratske razgradnje".

U bibloteci "Pogled preko svega" u kojoj se štampaju celokupni opusi najznačajnijih pisaca iz srpske i svetske literarure, kao i antologijski uvidi u pojedine književnosti, ove godine je objavljen antologijski izbor "Devet boja Banata" Draška Redjepa koji grade devet naših nezaobilaznih pesnika 20. veka: Todor Manojlović, Žarko Vasiljević, Miloš Crnjanski, Dušan Vasiljev, Bogdan Čiplić, Vasko Popa, Miroslav Antić, Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov.

U biblioteci "Link" koja se bavi graničnim područjima mišljenja, ove godine je upravo pred sajam izašla knjiga Saše Radojčića koja se bavi estetikom "Uvod u filozofiju umetnosti".

Ovo delo po koncepciji i pouzdanom obradom velikih estetičkih tema i najznačajnijih mislilaca, ali i načinom izlaganja, veoma će dobro ispuniti svoju akademsku namenu i zauzeti zapaženo mesto u odgovarajućoj estetičkoj literaturi, smatra izdavač.

Biblioteka "Ogledalo" već nekoliko godina neguje ono što definitivno nestaje iz srpskog izdavaštva na početku 21.veka - recepciju i vrednovanje savremene srpske književnosti. Ove godine su izašla nova tri naslova od 20 koliko ih već ima: Draško Redjep: "Konkretan čitalac", Miroljub Todorović: " Prostori signalizma" i Zoran DJerić:

"Upotreba grada".

Jedna od retkih edicija u srpskom izdavaštvu rezervisana za poeziju "Arijel" obogaćena je ove godine izborom iz poezije Aleksandra Ristovića "Semenka pod jezikom" koji je načinila pesnikinja Tanja Kragujević.

Nova biblioteka "Enigma" rezervisana za knjige graničnih prostora zabavne logike, matematike i enigmatike za sve generacije koje misle, dakle za one od 7 do 77 godina dobila je i prvi naslov: "Nove mozgalice" Mikije Mikloša Marotija, našeg poznatog enigmatičara.

 
Preminula Doris Lesing

Преминула Дорис Лесинг

Књижевница епског наративног дарa
Дневник, 18.11. 2013 - Р. Лотина

Lessing slika Ако је једна од најважнијих улога књижевности да буде поуздани сведок времена, онда је британска списатељица Дорис Лесинг (1919-2013), преминула пре два дана, једна од најзаслужнијих за то сведочење. Написала је преко шездесет књига, углавном романа и приповедака,

Enlarge Close   који су преведени на све четири стране света. Нобелову награду за књижевност добила је 2007, у 87. години живота. Нобелов комитет је у образложењу навео да је Дорис Лесинг “писац епског наративног дара о женском искуству, који са скептицизмом, страшћу и визионарском снагом посматра цивилизацију”.  И пре и после тог догађаја, писала је свакога дана, највише у свом лондонском стану (у Лондон се доселила 1949. године).

Сем фантастичног књижевног опуса, и по квалитету и по количини, Дорис Лесинг је имала живот достојан њених узбудљивих романа (а многи обилују аутобиографским детаљима).  Одрастање у афричкој забити, почетак школовања у црквеном интернату и коначно напуштање формалног образовања са свега 14 година, два брака, троје деце, два развода, припадност комунистичком покрету и потпуна посвећеност књижевној уметности преко шездесет година.

На књижевној сцени дебитовала је 1950. године, романом “Трава пева”, који се бави надобудним и самозадовољним друштвом белих досељеника у Јужној Африци. А затим је уследио њен први  роман -река “Деца насиља”, односно романескни низ о животу Марте Квест, која се рано удаје, упркос жељи да не живи животом своје мајке, са много аутобиографских детаља. Светску славу је стекла романом “Златна бележница” 1962. године, који се бави судбином књижевнице Ане Вулф и њеном подељеном личношћу (жене, списатељице, љубавнице). Књижевна критика је овај роман прогласила за најаутентичнији портрет интелектуалне и моралне климе педесетих година 20. века. Такође и књижевним манифестом феминизма, што је Дорис Лесинг порицала (“Овај роман није глсноговорник женске еманципације”).

Као и у случају Алис Манро, овогодишње добитнице Нобелове награде за књижевност, чије књиге је зрењанинска “Агора” објавила пре но што је добила највише признање, исто се догодило и са Дорис Лесинг. Наравно, не случајно, јер и главни уредник Ненад Шапоња спада у оне који су умелида препознају раскошне валере књижевног рукописа Лесингове и потребу да овдашњи читаоци уживају у њеном пребогатом делу.

У одличном преводу на српски, “Агора” је до сада објавила девет њених романа и једну књигу приповедака.

Недостајаће нам софистицирани поглед на стварност

-Затечен сам, али не и изненађен вешћу да је умрла Дорис Лесинг, јер је била најстарији нобеловац - каже Шапоња. - Била је заиста специфичан, софистициран писац, својим књигама увећавала нам је и стварност и свет. Увећавала нам је смисао живљења, а такви аутори су ретки и изузетно потребни. Написала је преко 60 књига, а све су различите. Као читаоца фасцинирао  ме је роман “Златна бележница”, који смо објавили 2010.

Четири године пре него што је добила Нобелову награду, “Агора” је објавила контроверзни роман “Пето дете”, који је у Великој Британији изазвао велике полемике, јер се на крајње огољен начин бави односом породице и друштва. Уследило је још осам романа и једна збирка прича - “Лондонске скице”.

-  Објавићемо још неколико књига Дорис Лесинг, а врло скоро и роман “Стварни брак”, који је већ преведен и спреман за штампу. Такође и неке наслове из њене “Пенталогије насиља”, као и “Афричке приче” – каже Шапоња.


Emili Parker:
Intervju sa Doris Lesing
PROVOKATOR

Preveo sa engleskog: Predrag Šaponja
Izvornik: The Wall Streat Journal, 15. mart 2008.

Zlatna-Beleznica-small"Veoma malom broju Ljudi je stvarno stalo do slobode i istine, veoma malom broju. Veoma malo Ljudi ima petlju, petlju od čijeg postojanja prava demokratija mora da zavisi. Bez ljudi od te vrste, slobodno društvo izumire ili ne može da se rodi."
Doris Lesing, Zlatna beležnica

"Ljudi vam to najčešće ne kažu", govori mi Doris Lesing. "Problem sa starošću je taj što je toliko dosadna. To je jako dobra opaska koju bi trebalo zapamtiti. Ljudi najčešće govore kojekakve... gluposti da čovek sa starošću postaje mudriji, itd. Budalaštine! Čovek sa starošću postaje ozlojeđeniji." Smeje se.
Ova osamdesetosmogodišnja romansijerka je oduvek bila strastvena. Kao vatrenom kritičaru aparthejda, bio joj je zabranjen ulazak u Južnu Afriku između 1956. i 1995. Deset godina su odbijali u Francuskoj i Nemačkoj da objave Zlatnu beležnicu (1962), njen najčuveniji roman, pod izgovorom da je knjiga previše zajedljiva. Kada su je u oktobru novinari sačekali ispred kuće da joj saopšte da je dobila Nobelovu nagradu za književnost, pred kamerama je sa uzdahom odgovorila: "O bože!" a zatim je dodala: "Znate, posle svega čovek ne može mnogo da se uzbudi."
Za gospođu Lesing se zna da ne prilagođava svoj govor u interesu diplomatije. Pokazivala je sklonost da kritikuje represivne režime, tiranske lidere i dogmatske ideologije. Loša strana toga je što su joj reči nekada bespotrebno uvredLjive, čak i nepromišljene. Jedan skori primer je njen komentar o 11. septembru, da taj događaj "nije bio toliko grozan" prilično provokativan pokušaj da se ta nesreća stavi u širu perspektivu sa terorističkim napadima IRE u Velikoj Britaniji.

Gospođa Lesing, koja je napisala preko četrdeset knjiga, i daLje ne izgleda previše ushićeno što je konačno dobila Nobelovu nagradu. "Sedamdesetih godina su slali neke činovnike iz komiteta da mi kažu kako ja nikada neću dobiti nagradu, da im se ne sviđam, tako da sam o tome prestala da razmišLjam", objašnjava ona. "Stoga, kada su mi javili da sam je dobila, bila sam pomalo uznemirena jer poznajem nekoliko dobitnika, koji su mi govorili da su čitavu godinu posle toga bili samo Dobitnici Nobelove nagrade. I to je apsolutno tačno."
Gospođa Lesing me je primila u svojoj kući u severnom Londonu. Suncem obasjana dnevna soba, dekorisana egzotičnim ćilimima i statuama, u stanju je veselog nereda. Sela sam na ivicu kauča kako ne bih poremetila razbacane novine iza mene.

U jednom trenutku, naš razgovor prekida poseta crno-bele mačke. "Sada imam samo jednu", kaže gospođa Lesing. "Ona nikada ne bi podnela još jednu mačku u kući." Mačka se zove Jam-Jam, ime je dobila po liku iz japanske komične opere Mikado. "To je bogata, lepa i razmažena devojka koja namerava da postane carica. Zato sam mislila da bi bilo zabavno dati takvo ime jednoj staloženoj, sredovečnoj mački", objašnjava ona i cinično dodaje: "mada većina Ljudi ne shvata šalu."

Rođena 1919. u današnjem Iranu, Doris Lesing je odrasla na farmi u Južnoj Rodeziji (današnji Zimbabve), okružena knjigama. Svoj kritički um je razvijala od malih nogu. Prvi roman Trava peva (1950) odigrava se u neimenovanoj državi na jugu Afrike i u njemu se opisuje odnos između belkinje i crnog sluge, koji na kraju završava nasiLjem. Usudivši se da progovori o potlačenoj crnačkoj populaciji, ova knjiga je kritikovala belu kolonijalnu vlast u Africi i ukazala na njenu neizvesnost. Roman otvara citat od nepoznatog autora: "Ono po čemu čovek najboLje može da proceni slabosti civilizacije jesu njene greške i promašaji."

Trava peva je izašla ubrzo posle još jednog kritičkog pogleda na Južnu Afruku, knjige Alena Pejtona Plači, voLjena zemLjo. Opaske gospođe Lesing o toj eri: "Važno je imati na umu da je čitava južna Afrika smatrana za veoma srećnu zemLju, punu zadovoLjnih crnaca... tu viziju je uništila knjiga Plači, voLjena zemLjo. Onda se pojavila Trava peva i naprsline su postale još dubLje." Naravno, dodaje ona, promenio se samo stav, "ali ne i sistem u Južnoj Africi, koji je bio sistem aparthejda."

Africi se gospođa Lesing vraćala nekoliko puta, ali nikada nije odlazila u Iran. "Sada više ne bih ni išla. Iako me interesuje kako tamo izgleda, jer poznajem mnogo disidenata iz Irana, koji kao da čekaju da se neke stvari srede... Poput Ljudi u Zimbabveu, čekaju da se stvari srede. Možda i hoće, a možda i ne."

No, stvari se u Zimbabveu se neće ispraviti ni posle izbora u martu ove godine. "Mislim da će Mugabe ostati na vlasti jer će učiniti apsolutno sve da sačuva vlast", kaže ona. "Veoma loš čovek, taj Mugabe."

Nikada ga nije lično upoznala, ali primećuje da kada se pojavio, Ljudi koji su ga poznavali govorili su da je veoma inteligentan čovek, te da se u međuvremenu pokvario, a oko uzroka toga postoje razne diskusije. U svakom slučaju, "njegova žudnja za moći je uništila sve ostalo što je imao."

Gledajući na današnju Afriku, gospođa Lesing se seća pojedinih aspekata iz prošlosti. "Dok sam tamo živela, toliko sam mrzela arogantnost belaca, tu belu strukturu, da sam odbijala da primetim dobre stvari. A dobro je bilo to što je funkcionisao poštanski sistem, što su radile železnice, a putevi bili održavani. Drugim rečima, infrastruktura je bila dobra."

Iako neki od njenih romana rasvetLjavaju politička strujanja u pojedinim razdobLjima, ona odlučno insistira da nije "politički pisac", pošto taj termin nosi sa sobom konotaciju propagandiste. "Moja generacija je imala StaLjina. A pisac je inženjer Ljudskih duša, što se njega tiče, iz čisto političkih razloga. Mnogi Ljudi u našem dobu se toga gnušaju jer je takav stav proizveo mnogo loše književnosti... Politička književnost je svuda u svetu beživotna."
Gospođa Lesing je kraće vreme bila član Komunističke partije, pre nego što se potpuno razočarala u nju. Gubitak vere u partiju kao da joj je učvrstio uverenje u opasnost od dogmi i kolektivnog mišLjenja. Takođe joj je pomogao da napiše Zlatnu beležnicu.

"U Zlatnoj beležnici postoji opaska: "koliko ja vidim, sve se raspada". Upravo o tome je reč u Zlatnoj beležnici, o raspadanju ere iz pedesetih godina", kaže ona. Precizije, o "raspadanju" levice posle govora Nikite Hruščova na XX kongresu 1956, u kojem je priznao da Josif Visarionovič StaLjin nije bio savršeni vođa.

Lesingova nas podseća da "komunističke partije širom sveta nisu htele u to da poveruju... Govorile su da je to propaganda kapitalističkih novinara, da su oni to izmislili." Ipak, levica se urušila, Ljudi su "odlazili iz partije, postajali religiozni ili su prelazili u vlastitu suprotnost, pretvarajući se u energične poslovne Ljude, a neki od njih su doživeli i nervne slomove. Bilo je to grozno vreme za levicu. A ja sam pisala upravo o tom raspadanju, koje nije dotaklo samo levicu, nego, uopšteno govoreći, sve."

Roman je podeLjen na nekoliko beležnica, od kojih svaka rasvetLjava različiti aspekt života jedne žene. Glavna junakinja na kraju poludi. "Ako posmatrate strukturu, ona se raspada. Sve je u fragmentima! Sve je u delićima i parčadima. I završava se slomom, opštim slomom, nervnim slomom."

No, nisu svi na taj način posmatrali Zlatnu beležnicu. Istraživanje unutrašnjeg života žene, osećanja neprijateLjstva i ogorčenja, nesrećna iskustva sa muškarcima neki su doživLjavali kao zapaLjiva i "puna mržnje prema muškarcima". Prvi kritičari su u prikazima isekli knjigu. Međutim, prihvatile su je feminstkinje, što je kod gospođe Lesing izazvalo dosta nelagosnosti. "Mrzela sam feminstkinje iz šezdesetih godina", kaže ona. "Bile su dogmate. Tamo gde ulazi ideologija, odatle beži zdrav razum. Takvo je moje životno iskustvo."

Gospođa Lesing ukazuje i na savremenu dogmu " političku korektnost. "Ona je nastavak komunističkih dogmi. Nego šta! Iste reči, isti stav... "Komunistička partija je donela odluku i to je od sada zvanična linija"." Politička korektnost je, priznaje ona, na početku bila dobro zamišLjena, govorilo se da je jezik koji koristimo seksistički, rasistički i slično. Ali "to se pretvorilo u dogmu. Zato što volimo dogme, stvarno ih volimo. Ne možemo pustiti neku ideju da se tek tako razvija, jer se uvek nađe grupa fanatika koja je prisvoji i od nje načini dogmu."
A što se tiče njenog ličnog stava: "Ja sam uvek prilagođavala ideje, na ovaj ili onaj način." U svom opusu, ona pokazuju sklonost ka neprestanom redefinisanju, tako da je pisala raznovrsne žanrove, od naučne fantastike do nefikcijelnih knjiga o mačkama.

Gospođa Lesing ima zdravstvenih problema i trenutno ne piše. No, upravo je završila knjigu o svojim roditeLjima, pod naslovom Alfred i Emili, koja u avgustu izlazi u SAD. U njoj se ispituje kako bi izgledao svet da nije bilo Prvog svetskog rata. "Pomislite samo, bez BoLjševičke revolucije, bez Sovjetskog Saveza, bez sovjetske imperije, bez Hitlera, bez holokausta, bez Musolinija i bez Drugog svetskog rata... Stoga sam svojim roditeLjima dodelila sasvim običan život, a u drugoj polovini knjige sam ispričala šta im se stvarno dogodilo."

Zašto sada piše o tome? "Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, stalno su tu u meni, kao i drugim Ljudima iz moje generacije. Nisu baš svi oni pomrli, znate! Ti ratovi su stalno u meni i ja moram da pišem o njima."
Iako njene knjige opisuju ranije epohe, najveći deo njenog opusa je relevantan i u današnjici. U Marti Kvest je pripovedala o Britanki koja odrasta u Africi. Nedavno je jedna mlada žena pozvala gospođu Lesing da poseti jedan književni klub u kojem se rapravLjalo upravo o tom romanu. Meni je to bio fascinantno", kaže ona. "Oko mene su bile devojke od dvadesetak godina i razgovarale o Marti Kvest, napisanoj pre pedeset godina. O čemu su one zapravo razgovarale? O tim velikim stvarima " o udaji i rađanju dece, o karijeri. Čitavo veče su samo o tome razgovarale. Pa sada recite vi meni, šta se uopšte promenilo?"

Gospođa Lesing se dva puta udavala i ima troje dece. "Mislim da mlade žene i daLje tragaju za onim Pravim", kaže ona. "I u pravu su, jer ako razmišLjaju da rode decu, on im je potreban."
Postoje i šira pitanja od toga da li će Marta Kvest izdržati probu vremena. "Mi, pisci, pišemo u vreme u kojem se postavLja pitanje da li će roman uopšte opstati", kaže ona. "Mislim da hoće, samo zbog one manjine kojoj je još uvek stalo do književnosti." Za sunovrat romana se, jednim delom, može okriviti i internet sa svojim iskušenjima, kao što je pisanje blogova. "Mreža Ljude pretvara u depresivce koji o ničemu ništa ne znaju."

Za sada, delo gospođe Lesing nekako opstaje, mada se danas čita na različite načine. "Jednom sam se šetala po Hempstedu kada mi je prišlo nekoliko tinejxerki. Ugledale su me i rekle: "Cao, Doris! Baš sada radimo Zlatnu beležnicu, super knjiga!" Nisam stigla da im kažem da je u vreme objavLjivanja ta knjiga smatrana prilično zapaLjivom... Eto šta može da se desi knjizi, da postane stari klasik koji skupLja prašinu na polici."
Uprkos svemu, "Zlatna beležnica će se i daLje čitati jer je ona veoma dobar izveštaj o jednom vremenu", kaže ona. "Ništa boLje ne mogu da zamislim, jer ne znam ko bi danas napisao Zlatnu beležnicu, pošto tog vremena više nema."

Otišla je po svemu netipična Doris Lesing

Novinske naslove obeležila je izjavama o tome kako tragedija od 11. septembra 2001. godine nije tako strašna u poređenju sa decenijama nasilja Irske republikanske armije

Jedna od najznačajnijih britanskih književnica druge polovine 20. veka i dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2007. godine Doris Lesing preminula je u 94 godini u svojoj kući u Londonu. Autorka brojnih romana, pripovedaka, eseja, pesama, pišući o ljudskoj prirodi od kolonijalne Afrike do modernog Londona, književno stvaralaštvo smatrala je kao strategiju preispitivanja stereotipa i tabua, socijalne nepravde, rasizma i komunizma, marksističke ideologije, rata i političkog angažmana, nasilja u porodici i seksa, odnosa muškaraca i žena, psihoanalize i duhovnog sloma. Još od detinjstva po svemu netipična, Doris Lesing u potrazi za onim što je smatrala slobodnim životom napustila je svoje dvoje male dece, iako je jednom priznala da je bila potpuno svesna toga da čini neoprostivo.

Iako su je smatrali feministkinjom, u javnim obraćanjima demantovala je takve kvalifikacije. Govoreći u 92. ulici na Menhetnu 1970. godine, u vreme Vijetnamskog rata, rekla je publici: „Imam osećaj da rat polova nije trenutno najvažniji rat koji je u toku, niti da je najvažniji u našim životima.” Godine 1994. ništa manje kritički oštro primetila je: „Stvari su se promenile samo za bele žene srednje klase, ali sve je ostalo isto izvan ove društvene grupacije.”

U svojoj autobiografiji, sasvim suprotno feminističkim stavovima, napisala je povodom seksualnog uznemiravanja da današnje žene vrište i padaju u nesvest pri samom pogledu na muški polni organ, „koji im nije predstavljen”, da se osećaju poniženo kada ih neko poželi i da podnose krivične tužbe kada im muškarac udeli kompliment. A kada su joj okupljeni novinari pred kućom saopštili da je dobila Nobelovu nagradu, izjavila je neočekivano: „O, Hriste! Uopšte mi nije stalo!” Novinske naslove obeležila je izjavama o tome kako tragedija od 11. septembra 2001. godine nije tako strašna u poređenju sa decenijama nasilja Irske republikanske armije.

Najvažnijim romanom Doris Lesing kritičari smatraju „Zlatnu beležnicu”, koji joj je inače i doneo svetsku slavu. Objavljen je 1962. godine i u to vreme predstavljao je iskreno i hrabro poniranje u unutrašnji život žena koje su neopterećene brakom slobodne da podižu decu, prave seksualne izbore da rade. „Zlatna beležnica” otvoreno je progovorila o menstruaciji, orgazmu, kao i o mehanizmima emotivnog sloma. Urednik u „Harper kolinsu” Nikolas Pirson rekao je da je „Zlatna beležnica” priručnik za čitavu jednu generaciju. Doris Lesing smatrala je ovo svoje obimno delo trijumfom strukture, koje prikazuje i haotični period pošto je Sovjetski Savez objavio staljinističke zločine.

Osnov romana čini deo nazvan „Slobodne žene”, a strukturu čitavog dela čini ukupno pet celina, raspoređenih u četiri beležnice: crnu, crvenu, žutu i plavu. Ispisuje ih glavna junakinja „Slobodnih žena” Ana Vulf. Na stranicama beležnica, kako je napisala Doris Lesing, vode se rasprave, izriču teorije i dogme, lepe etikete i analizira se. Jedan od junaka, usred političke diskusije, izgovara: „Razlika između crvenog u Evropi i crvenog u Americi u tome je što su u Evropi to komunisti, a u Americi je reč o čoveku koji nikada nije uzeo partijsku knjižicu iz opreza ili kukavičluka.” Serija romana Doris Lesing „Deca nasilja”, koja prati život Marte Kvest, prikazuje oduševljenje junakinje marksističkom ideologijom, a zatim i udaljavanje od nje.

Kod nas zrenjaninska „Agora” objavljuje izabrana dela Doris Lesing, i u ovoj izdavačkoj kući čitamo prvi njen roman „Trava peva”, društvenu kritiku smeštenu u Južnu Afriku pod vlašću belaca, zatim „Martu Kvest”, još jednu priču o afričkom kolonijalnom životu, romane o različitosti i usamljenosti „Peto dete” i „Ben u svetu”. Tu su i „Leto pre sumraka”, antiutopija „Memoari preživele”, „Alfred i Emili”, roman o Prvom svetskom ratu, kao i delo posvećeno svim mačkama u životu Doris Lesing „A posebno, mačke”.

Doris Lesing rođena je 22. oktobra 1919. godine, kao Doris Mej Tajler, u Persiji, današnjem Iranu. Sa porodicom odselila se u Južnu Rodeziju (današnji Zimbabve), gde je provela detinjstvo. Dva braka, troje dece i dva razvoda obeležili su njen porodični život, a kada se pridružila Komunističkoj partiji, udala se za nemačkog političkog aktivistu Gotfrida Lesinga. Posle drugog razvoda nastanila se u Londonu 1949. godine, i radila nekoliko godina kao sekretarica da bi se posle uspeha romana „Trava peva” profesionalno posvetila pisanju.

Marina Vulićević
Политика,
objavljeno: 19.11.2013.

 
Nobelova nagrada za književnost 2013

Nobelova nagrada za književnost Alis Manro

Ovogodišnju laureatkinju, 13. ženu dobitnicu najvišeg priznanja, porede sa Čehovom, Tolstojem, Džonom Apdajkom, Mopasanom i Floberom

Alis Manro

Kanadska književnica Alis Manro (82) dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2013. godinu, za svoje celokupno životno delo. Članovi Švedske akademije nazvali su je „majstorom savremene pripovetke“. Peter Englund, stalni sekretar Švedske akademije, rekao je da je Alis Manro „sposobna za fantastično portretisanje ljudskih bića“. Manro je 13. žena koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem vrednim 1,2 miliona dolara, i prva je kanadska autorka koja je dobila Nobelovu nagradu još od Sola Beloua, koji je rođen u Kvebeku u Kanadi, a zatim odrastao i živeo u Americi.

Manro, koja piše o životima devojaka i žena, porodičnom nasilju, dugotrajnim bolestima, teškom sramu, gruboj sredini koja teško prašta, 2009. godine dobila je nagradu Man Buker za životno delo. Porede je sa Čehovom, Tolstojem, Džonom Apdajkom, Mopasanom i Floberom, ipak, Alis Manro moderan je pisac u „ruhu“ klasika. Oni koji je poznaju kažu da njen život nalikuje njenoj prozi; uzdržan, posmatrački, nepretenciozan, iskren.

Objavila je deset zbirki pripovedaka, kao i roman „Životi devojaka i žena“. Njene zbirke pripovedaka su tri puta dobijale nagradu Gavernor, najprestižnije književno priznanje u Kanadi: „Ples srećnih senki“ (1968), „Šta misliš, ko si ti?“ (1978), „Napredovanje ljubavi“ (1986), a dva puta je ovenčana nagradom „Giler“, za knjige „Ljubav dobre žene“ (1998) i za „Bekstvo“ (2004).

Alis Manro izjavila je jednom da je pripovetke dugo smatrala književnom formom koja će je pripremiti za pisanje romana, ali se ispostavilo da je pisanje priča ono što najbolje radi.

Ove godine u konkurenciji za Nobelovu nagradu bili su i Haruki Murakami, Filip Rot, Džojs Kerol Outs, a spekulisalo se da bi nagradu mogli dobiti Filip Rot ili Alis Manro, zbog toga što su oboje najavljivali da će ostaviti pisanje. Tim povodom Peter Englund dodao je: „Uradila je fantastičan posao, sasvim dovoljno za Nobelovu nagradu, međutim, ako hoće da ostavi pisanje, to je njena stvar“.

Alis Manro je od rane mladosti želela da bude pisac, stalno je pisala, i dok je pomagala svom prvom suprugu Džejmsu Manrou da vodi knjižaru, i uz odgoj njihove tri kćerke. Alis Manro rođena je 10. jula 1931. godine u Vingamu, konzervativnom kanadskom gradu zapadno od Toronta, i često je izjavljivala da je opčinjena njegovim pejzažima, kontinentalnom klimom i ekstravagantnim zimama, da oseća atmosferu doma kada vidi kuće od cigala, farme sa bazenima, parkinzima za prikolice, starim, tegobnim, crkvama.

„Zapravo sam odrasla u 19. veku, uz vrednosti koje nisu dugo menjane. Postojala je tu neka stabilnost koja pisca lako može da obuzme. Zapadni Ontario uronjen je u religioznost koju su doseljenici prezbiterijanci, metodisti, katolici, doneli sobom. Moj prvi beg iz te sredine bila je magija čitanja, knjige su mi bile važnije od života“, rekla je Manro jednom prilikom. Njen sledeći beg bio je na Univerzitet Zapadnog Ontarija, a zatim u Vankuver sa suprugom Džimom Manroom, gde je pokušavala da bude tipična, dobra, supruga iz pedesetih godina. Kada je dobila nagradu Gavernor, najveće kanadsko priznanje, nazvali su je „stidljivom domaćicom“, što je zaista razljutilo. „Biti žena pisac isto je što biti i čudovište“, primetila je tim povodom Manro.

„Agora“ iz Zrenjanina objavljuje kod nas dela Alis Manro, i njen glavni urednik Nenad Šaponja kaže za naš list da je ova izdavačka kuća još 2006. godine objavila njenu zbirku priča „Bekstvo“ koja je 2010. imala i drugo izdanje. Da čitaoci od tada izražavaju zadovoljstvo što neko u Srbiji štampa dela ove spisateljice. Takođe, Šaponja naglašava da će „Agora“ uskoro objaviti i novu knjigu Alis Manro „Goli život“.

– U međuvremenu objavili smo i jedini roman Alis Manro „Životi devojaka i žena“, kao i knjigu „Previše sreće“. Alis Manro slovi za jednog od najvećih pisaca zapadne hemisfere, često je porede sa Čehovom. Upravo tu i jeste intriga zbog koje su čitaoci i kritičari bezrezervno okrenuti ka njoj, zato što Alis Manro uspeva da pronikne u najsuptilnije ljudske odnose, do stvarnosti koja je lišena iluzija, tvrda, drugačija. Manro pokušava da otkrije „ono malo duše“ – smatra Šaponja.

Kritičari inače u delu Alis Manro prepoznaju otelotvorenje velikih literarnih tema: života, ljubavi i smrti, i naš sagovornik istog je mišljenja:

– Te velike teme, nažalost, potisnute su iz naših života. Mi u Srbiji svedoci smo toga da nam se najrazličitije besmislene i beznačajne stvari serviraju kao važne, a ono što jeste najbitnije to nam najčešće izmiče. Alis Manro u svojoj prozi upravo fiksira to što jeste najvažnije i to na način velikog pisca, vrsnog stiliste, nekoga ko beskompromisno ide svojim putem – objašnjava Šaponja.

Da li se Alis Manro može smatrati feministkinjom, pitamo Šaponju.

– Kao i u slučaju uspešne spisateljice Doris Lesing, i uopšte književnica koje su ušle u „muški zabran“ superiornim pogledom na stvarnost, smatra se da je fokus pomeren ka feminizmu. Ipak, Doris Lesing je tvrdila da nije feministkinja, iako je njeno delo iniciralo feministički pogled na svet. Slično je i sa Alis Manro. Ona se ne bavi politikom, bavi se suštinom – zaključuje Šaponja.

Povodom Nobelove nagrade Alis Manro je izjavila da i pored toga što je očigledno bila važan kandidat za ovo prestižno priznanje, ipak nije verovala da će ga zaista i dobiti. Najvažnije u ovom događaju je, prema njenim rečima, skretanje više pažnje na kanadsku književnost.

Marina Vulićević

-------------------------------------------------------------

Alis Manro: Osvojiti Nobela je nešto predivno

TORONTO – Kanadska autorka Alis Manro izjavila je danas da je „bila veoma iznenađena i oduševljena” kada je saznala da je dobila ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost.

„Da, znala sam da sam u trci, ali nikada nisam ni pomislila da ću je osvojiti”, kazala je u telefonskoj izjavi za kanadsku televiziju CBC.

Ona je ispričala da ju je probudila njena ćerka sa vešću da joj je Švedska akademija dodelila prestižno priznanje.

Šanse da dobije nagradu, Manro je, kako je rekla, uvek doživljavala kao „jedan od onih pukih snova” koji „mogu, ali se skoro nikad ne ostvare”.

Nobelova nagrada će, po svemu sudeći, biti kruna njene spisateljske karijere, budući da je Manro u junu izjavila kanadskim medijima da „verovatno više neće pisati”.

Stalni sekretar Švedske akademije Peter Englund naveo je da nije uspeo da stupi u kontakt sa njom, ali da joj je ostavio poruku na „sekretarici”.

„Bavila se jednom umetničkom formom, kratkom pričom, koja teži da bude u senci romana i dovela je skoro do savršenstva”, prokomentarisao je Englund u izjavi za AP.

Među prvima koji su reagovali na vest o dodeli nagrade Manroovoj, bila je njena zemljakinja Margaret Atvud, takođe poznata književnica i jedna od kandidatkinja za Nobela, koja je putem Tvitera izrazila svoje oduševljenje: „Ura! Alis Manro je osvojila Nobelovu nagradu za književnost za 2013”.

Kanadska književnica, koju je Nobelov komitet opisao kao „majstora kratke priče”, 13. je žena koja je osvojila ovo prestižno priznanje od kada je ustanovljeno pre 112 godina.

Prethodne dobitnice su Nemica Herta Miler (2009), Britanka Doris Lesing (2007), Austrijanka Elfride Jelinek (2004), Poljakinja Vislava Šimborska (1996), Amerikanke Toni Morison (1993) i Perl Bak (1938), Južnoafrikanka Nadin Gordimer (1991), Šveđanke Neli Saks (1966) i Selma Lagerlef (1909), Čileanka Gabrijela Mistral, Norvežanka Sigrid Undset (1928) i Italijanka Gracija Deleda (1926).(Tanjug)

objavljeno: 10.10.2013.
 
Nagrade i priznanja

Read more...
 
Оснивачу „Агоре" Ненаду Шапоњи награда Зрењанина
Вести култура и забава

Оснивачу „Агоре" Ненаду Шапоњи награда Зрењанина

ЗРЕЊАНИН - Књижевник, књижевни критичар и оснивач издавачке кућа „Агора" др Ненад Шапоња први је приватни издавач коме је припала годишња награда града Зрењанина.

Традиционалну Награду града Зрењанина примили су, поред Шапоње, некадашњи председник Скупштине општине Зрењанин Душан Радаковић, социолог др Небојша Попов и академски сликар Радован Живанкић.

У образложењу одлуке стоји да је Шапоња „власник зрењанинске издавачке куће 'Агора', једне од најзначајнијих у Србији, са више стотина издања објављених у претходних осам година".

Зрењанин је овом наградом показао да је препознао колико је Шапоња својим деловањем допринео српској култури, а посебно афирмацији Зрењанина као значајаној адреси на издавачкој сцени Србије. „Као издавач, Шапоња је показао изузетан осећај за културно наслеђе Баната. То се у првом реду види по бризи за књижевну заоставштину Павла Угринова (1926-2007), чији је опус у великој мери везан за Зрењанин", навадено је у образложењу.

„Као књижевник са истанчаним осећајем за културне потребе, он је откупио ексклузивна права за објављивање дела Дорис Лесинг на српском језику. У националним медијима, уз вест о проглашењу и уручењу Нобелове награде овој ауторки, увек је, на понос Зрењанина, објављивано име и седиште издавача који је објавио њена изабрана дела, а такав је случај био и када је 'Агора' објавила роман лауреата НИН-ове награде Владимира Пиштала", пише у образложењу одлуке о додели награде.

Танјуг објављено: 29.12.2010. 

 
"Тесла,портрет међу маскама" на енглеском језику

"Тесла,портрет међу маскама" на енглеском језику

Владимир Пиштало (фотодокументација "Политике")

БЕОГРАД - Писац Владимир Пиштало потписао је уговор са америчком издавачком кућом „Грејвулф прес" (Graywolf press) о објављивању његовог романа „Тесла, портрет међу маскама", на енгелском језику за тржиште САД и Велике Британије.

У саопштењу зрењанинске издавачке куће „Агора", која је објавила књигу Владимира Пиштала на српском језику, наводи се да ће роман „Тесла, портрет међу маскама" на енгелском бити објављен до краја 2011. године.

Књига „Тесла, портрет међу маскама" је средином ове године објављена на руском језику, а према информацијама Издавачке куће „Азбука" из Санкт Петербурга, овај Пишталов роман има одличан пријем код руске публике и критике.

Владимир Пиштало је за овај роман добио НИН-ову награду за 2008. годину.

Бета објављено: 29.12.2010.

 
Vesna Trijić BRAĆA
Vesna Trijić BRAĆA

Mirko Demić TREZVENJACI NA PIJANOJ LADJI (Agora, 2010)

Povratak junaka romana Pavla u hrvatski zavičaj nakon godina izbeglištva nije sentimentalan, već psihološki napet i intelektualno dramatičan. Njega ne pokreće nostalgija, već potreba da određivanjem odnosa prema bratu Petru, koji je u ratu izabrao suprotnu stranu, uspostavi vezu sa samim sobom i da kroz zbrku nacionalnog razabere konture ličnog identiteta; u krajnjoj liniji junak je motivisan grižom savesti zbog odsustva ljubavi prema bratu. On sujeverno sprečava razvoj fabule jer se prema zakonima umetnosti, koji su njegovo jedino "vjeruju", svaka priča o braći završava bratoubistvom. Petar i Pavle su projekcije različitog načina odnosa prema nacionalnoj pripadnosti kao emotivnom problemu više nego stvarni ljudi povezani prošlošću. Dok junakov (preko svake mere spor) voz iscrtava mapu masovnih grobnica, stratišta i sramotišta oba naroda, sablasna pojava Orijent-ekspresa sve putnike čini i ubicama i ubijenima koji, poput razvrtanika sa Šumanovićevog "Pijanog broda", bez tereta svesti i prošlosti veselo tonu.

Iako sebe predstavlja kao slabića u kome odumiru talenti, kao nadahnutu i pomalo komičnu mešavinu Petra Rajića i Filipa Latinovića, Pavle je moderan heroj koji premošćuje isključivosti i traži srednji put na čijem početku bratska omraza više nije istorijski i epski događaj, već intiman čovekov sukob sa samim sobom. Cilj njegovog kretanja je zamišljena sredina između Beograda i Zagreba, neko transcendentno međutim, u kome se paralelni svetovi međusobno određuju bez dodira.

Kroz osetno subjektivno prisustvo pisca ovaj roman u bodlerovskim tonovima definiše bolest našeg doba koje se, ostavivši epska poimanja za sobom i suočivši se sa plitikim posledicama bezobalnih sloboda, našlo pred bespućem.

Blic, br. 4980 (21. decembar, 2010), str. 21

 
ИНТЕРВЈУ: ВЛАДАН МАТИЈЕВИЋ, књижевник

ИНТЕРВЈУ: ВЛАДАН МАТИЈЕВИЋ, књижевник

Битна је машта, битна је храброст

Што су нам рачунари моћнији, наша воља је све слабија, наши нагони су све слабији , каже наш саговорник

Владан Матијевић

Read more...
 
<< Start < Prev 1 2 Next > End >>

Page 1 of 2
RocketTheme Joomla Templates